Biram Zdravlje logo

Česte prehlade kod dece: najčešća pitanja roditelja pedijatru

shadow illustration

Dr Zoran Vujnović, specijalista pedijatrije

Zima je godišnje doba kada dolazi do povećanja učestalosti infekcija disajnih puteva i prehlade kod dece, pre svega zbog češćeg i dužeg boravka u zatvorenim prostorijama.

Najčešći uzročnici infekcija disajnih puteva su virusi, a posle njih i bakterije.

 

Kako da prepoznate simptome prehlade kod deteta?

Glavni simptomi i znaci infekcije disajnih puteva su sekrecija iz nosa i zapušenost, kijanje, kašalj, promukolost, povišena telesna temperatura, malaksalost, a u nekim slučajevima i otežano disanje.

Respiratorne infekcije se mogu podeliti na infekcije gornjih i donjih respiratornih puteva.

Infekcije gornjih disajnih puteva zahvataju nosnu duplju, sinuse, ždrelo, tonzile (krajnike) i larinks (grkljan, u kome se nalaze i glasne žice).

Infekcije donjih disajnih puteva ređe su od infekcija gornjih i one mogu da zahvate bronhije i pluća.

 

Zašto je moje dete često prehlađeno?

Od ovih infekcija najčešće obolevaju deca koja prvi put polaze u kolektiv (jaslice i vrtiće), a pošto se to obično događa početkom druge godine života, razumljivo je da roditelji nakon nekoliko uzastopnih „prehlada“ (a život deteta u kolektivu obično počinje „po tom principu“) postaju zabrinuti za zdravlje svojih najdražih.

I zato su jedan od prvih pitanja roditelja mališana koji tek kreću u kolektiv: „Da li moje dete ima neki ozbiljan zdravstveni problem zbog koga se tako često razboljeva otkada je krenulo u vrtić?“ i „Da li će ono i dalje biti tako često bolesno?“

Odgovor pedijatra je „obično“ odričan (nakon što se isključi prisustvo eventualnih „ozbiljnijih“ predisponirajućih stanja i bolesti) i u jako malom broju slučajeva zabrinutost mama i tata ima realan osnov.

shadow illustration

Kada infekciju ne treba lečiti antibiotikom?

Pored spomenutih dilema roditelja, u zimskom periodu česta su i pitanja koja se tiču eventualne primene antibiotske terapije kod infekcija disajnih puteva.

Pošto sam već spomenuo da su daleko najčešći uzročnici ovih (pre svega akutnih) bolesti virusi, na koje antibiotici ne deluju, odgovor je, razumljivo, i u ovom slučaju odričan.

Čak i u slučaju bakterijskih infekcija (nedvosmisleno potvrđenih laboratorijskim rezultatima) moj savet roditeljima je da, ako je opšte stanje deteta dobro, pokušaju da odlože započinjanje antibiotske terapije bar za dva-tri dana, jer lakše akutne infekcije respiratornog trakta (kojih je najviše) nakon tog perioda obično spontano ulaze u „mirniju“ fazu (fazu oporavka), što se ispoljava prestankom povišene temperature, a kada se to dogodi, onda neće ni biti potrebno davati pomenute lekove.

 

Kada detetu treba dati sirup za kašalj?

Često se, međutim, događa da se kada prođe povišena temperatura, pojavi kašalj, ili se isti pogorša (ako je bio prisutan od početka bolesti). U tim situacijama obično usledi pitanje: „Da li da damo nešto za kašalj?“

Moj odgovor je, apsolutno, „da“, jer, u zavisnosti od vrste kašlja (produktivni kašalj ili nadražajni), detetu treba dati neki od sirupa za kašalj koji će mu smanjiti tegobe, pomoći da mirnije provede noć (što mu je svakako potrebno da se brže oporavi od neprospavanih ili loše odspavanih noći u periodu dok je imalo povišenu temperaturu), a i olakšati disanje.

To je izuzetno važan momenat kod najmlađih pacijenata, jer će im se tako olakšati uzimanje obroka koje često bude kompromitovano respiratornom infekcijom.

Moja preporuka za rešavanje spomenutih problema je, pre svega, Prospan sirup, što potvrđuje moje višedecenijsko iskustvo u lečenju respiratornih infekcija kod dece svih uzrasta.