Diplomirana domaćica
Varka zvana proleće ili 4 prolećna koraka koji se ne propuštaju
Zima se sastoji od dva dela. Prvo ide onaj lepi deo, u kom dočekuješ praznike, ceo grad blješti, raduješ se prvim pahuljama, ušuškavanju pod toplim ćebencetom i prazničnim kolačima. Nakon praznika, romantične pahulje odjednom postaju naporna bljuzga koju ne možeš više da smisliš, ne znaš da li se više bojiš da staneš na vagu ili da pogledaš račune za grejanje i celim bićem čezneš za tim lepim, toplim, rascvetanim prolećem, kao za davno izgubljenim ljubavnikom koji je obećao da će se vratiti.
Znaš da hoće, trebalo bi, ali nikako da pokuca na vrata – a ti čistiš lopatom sneg sa prilaza i pokušavaš da se setiš kako je to uopšte kada nisi prehlađen.
Iščekuješ to proleće sa spremnom listom svih onih prolećnih stvari o kojima se priča sa takvim ushićenjem, kao da je svako novo proleće uvek prvo…
Prolećno čišćenje
Od samog prolećnog čišćenja, zanimljivije je ono razdoblje neposredno pre – pod izgovorom tog “prolećnog čišćenja” koje dolazi, dopustiš sebi malo dobrog, kreativnog haosa jer “sad kad dođe proleće, napravićemo temeljnu čistku…” Osim tog dela i zamene zimske odeće laganijom u ormaru, to prolećno se baš ne razlikuje od bilo kog drugog generalnog čišćenja. Ali mi volimo tako da ga nazivamo i ponašamo se kao da je to neki važan event nakon koga ćemo svi odjednom da prodišemo i da se osećamo značajno drugačije.
Bitno da je Nisita sprej u džepu, jer prašina je tu kod svake “generalke”.
Prolećna detoksikacija
Ovaj deo moji najdraži najviše mrze. Princeza 2 je toliko mrzi da sa svojih nepunih 8 godina savršeno izgovora “evo, opet ona mamina d e t o k s i k a c i j a” sa dozom prezira na svakom slovu, svake godine kad se pred proleće njihovi obroci naglo zazelene. Trudim se da uvek jedu zeleno, naravno, ali u ovo doba godine baš me posebna inspiracija uhvati – supice, smoothiji, prilozi, međuobroci, kolači… Sve se pretvara u kašaste tvorevine zelenih nijansi ne baš bogatog ukusa. Ne mogu sebi da pomognem, kad sam inspirisana… A i zdravo je. Sve je to deo nekog sveopšteg prolećnog čišćenja.
Izleti u prirodu
U početku se nikome ne ide i svi izmišljaju hiljadu i jedan izgovor kad ih u subotu u 7 ujutro alarmiram da idemo na izlet, entuzijastična i sa torbom punom zdravih detoks obroka, voćem, Tyrosurom i ostalim sitnicama za sve moguće scenarije.
Znaš šta, draga, ja mislim da nije pametno da ja bilo gde idem, nešto mi nije dobro sa stomakom, mislim da mi onaj tvoj smoothie od blitve nije baš najbolje legao…
Već sam navikla da taj deo moramo da odradimo, dok ne uspem da ih nagovorim.
Kao prvo, to je mladi spanać i od toga ti nije ništa. Kao drugo, znam da ti nije ništa, hajde, ustaj i idemo!
Nakon kratke borbe, svi se predaju i na kraju im bude drago što sam ih izvukla iz gradske vreve u malo zelenila, a princeze mogu da se nadišu svežeg vazduha i mogu da skaču do mile volje. To je možda najlepši deo proleća. Osim ako ne dođe do onog najgoreg, podmuklog pratioca proleća od kog svi strepimo…
Nepozvani gost – alergije
Sećate se kad sam napisala kako krajem zime pokušavam da se prisetim kako je to ne biti prehlađena? E pa, kad stigne to, tako iščekivano proleće, i baš mislim da ću se setiti, pojave se one – alergije! Taman se zanesem na svom izletu u prirodi, izložim malo kože suncu, udahnem duboko svež i vazduh, pun mirisa, spremna da izgovorim nešto u stilu “Kako je ovo divno…” glas mi zapne u grlu i umesto reči krene maraton kijanja.
Svake godine nekako uspem to da zaboravim…
Početni prolećni entuzijazam i sve te “revolucionarne” promene koje uz njega idu – nova sezona, vazduh u plućima, novi režim ishrane, nova garderoba, nova ja, traju otprilike do prvog napada alergije. Onda se ponovo zavučem u prostor svoja četiri zida (sveže očišćen i provetren), i mislim se – kad će više to leto….
Salveo CEE
