Periferna neuropatija, neuropatski bol i upotreba alfa lipoinske kiseline u terapiji
Trnjenje nogu i ruku, osećaj mravinjanja ili bockanja u stopalima, mogu biti prvi neprijatni simptomi neuropatskog bola i neuropatija.
Autor teksta: Doc. dr Ivana Basta, Klinika za neurologiju, Klinički centar Srbije
Periferne neuropatije čine veliku grupu neuroloških oboljenja kod kojih dolazi do oštećenja perifernih nerava ruku i nogu. Učestalost neuropatija u opštoj populaciji u proseku iznosi 8-10%. Do sada je registrovano više stotina neuropatija, koje se mogu javiti u bilo kom životnom dobu i koje dovode do značajne funkcionalne onesposobljenosti obolelih.
Koje sve vrste neuropatija postoje?
Nasledne
Ukoliko se simptomi i znaci neuropatije jave u detinjstvu ili mladosti govorimo o naslednim, kod kojih se nasleđuje izmenjeni gen koji uzrokuje oštećenje perifernih nerava.
Stečene
Drugu veliku grupu čine stečene neuropatije, kod kojih različiti faktori iz spoljašnje sredine (alkohol, toksini, pojedini lekovi i itd.), produkti izmenjenog metabolizma (kod dijabetes melitusa, oboljenja štitaste žlezde, bubrežnih, malignih bolesti i sl.) ili narušavanje imunskog odgovora obolelih u sklopu autoimunog procesa, dovode do oštećenja perifernih nerava.
Dijabetes i neuropatija
Među svim stečenim neuropatijama najčešća, a samim tim i najznačajnija, je dijabetesna neuropatija. Ona nastaje kao komplikacija dijabetes melitusa u čak 50-70% svih obolelih i to posebno kod pacijenata sa loše regulisanim nivoom šećera u krvi.
Zapaljenske
Druge po učestalosti su zapaljenske, imunski posredovane bolesti perifernih nerava koje čine petinu svih neuropatija, a koje je važno na vreme dijagnostifikovati jer pacijenti mogu biti vitalno ugroženi zbog brzog razvoja oduzetosti ekstremiteta i slabosti mišića za govor, gutanje i disanje.
Hronične
Hronične imunski posredovane neuropatije se takođe mogu javiti u sklopu autoimunog procesa, ali oštećenje perifernih nerava može postojati i kod različitih sistemskih autoimunih bolesti, kao što su sistemski lupus eritematodes, reumatoidni artritis i druge.
Zabeležen je i porast učestalosti neuropatija koje nastaju u sklopu različitih malignih bolesti ili kao posledica terapije cistostaticima.
Međutim, i pored vrlo detaljnih kliničkih ispitivanja uzrok velikog broja neuropatija često ostaje nerazjašnjen.
Postepen početak - prepoznajte simptome neuropatije
Najveći broj pomenutih neuropatija karakteriše se postepenim početkom i simetričnim poremećajem funkcije motornih, senzitivnih i autonomnih nervnih vlakana.
Pacijenti se najčešće javljaju neurologu zbog postojanja senzitivnih smetnji u vidu osećaja trnjenja, žarenja, paljenja, mravinjanja i bockanja u šakama i/ili stopalima.
U daljem toku, sa napredovanjem bolesti pomenuta senzitivna simptomatologija se širi ushodno na podlaktice i potkolenice, dajući karakterističnu distribuciju senzitivnih poremećaja po tipu rukavica ili čarapa.
Najizraženiji simptomi neuropatije
Pomenuti simptomi su kod većine pacijenata stalno prisutni i otežavaju obavljanje uobičajenih svakodnevnih aktivnosti. Međutim, kod najvećeg broja obolelih navedene tegobe su najizraženije u večernjim časovima i tokom noći, što u značajnoj meri remeti san obolelih i utiče na njihov kvalitet života.
Sa napredovanjem bolesti nastaje i „topljenje“ mišića šaka, stopala i potkolenica, kao i slabost šaka i stopala uz otežan hod.
Upravo zbog toga pacijenti imaju značajne poteškoće pri obavljanju preciznih pokreta prstima šaka, često sa ispadanjem predmeta iz ruku, uz postojanje i smetnji sa hodom usled nemogućnosti adekvatnog odizanja stopala sa zapinjanjem o podlogu pri hodu.
Zahvaćenost automomnih nervnih vlakana prezentuje se poremećajem znojenja i osećajem hladnoće u stopalima, koji su često praćeni trofičkim promenama i izmenom boje kože u predelu šaka i stopala.
Opisani simptomi, ukoliko se prezentuju jednostrano, na jednoj ruci ili nozi, mogu biti i manifestacija oštećenja kičmenih korenova, koji su uzrokovani degenerativnim promenama vratne i lumbosakralne kičme, ili oštećenjem pojedinačnih perifernih nerava usled pritiska na njih na mestima gde su oni fiziološki podložni pritiscima, kao na primer kod sindroma karpalnog tunela.
Dijagnostika neuropatije
Dijagnoza ovih poremećaja se postavlja elektromioneurografskim pregledom.
Sastavni deo ovog pregleda je električna stimulacija i registrovanje brzine provođenja kroz periferne nerve. U zavisnosti od tipa neuropatije ili sumnje na oštećenje kičmenih korenova mogu se primeniti i druge elektrofiziološke i dopunske dijagnostičke procedure.
Nakon postavljanja dijagnoze neuropatije potrebno je utvrditi njen uzrok i primeniti odgovarajuću terapiju.
Najvažnije je lečiti uzrok, odnosno bolest koja postoji u osnovi neurološke simptomatologije, što svakako ima pozitivan efekat i na oštećene periferne nerve.
Značajno je naglasiti da većina zapaljenskih, imunski posredovanih neuropatija ima povoljan odgovor na terapiju samo ukoliko se dijagnoza ovih bolesti postavi na vreme i na vreme započne sa lečenjem.
Lečenje neuropatije i ublažavanje simptoma neuropatskog bola
Danas je za ove forme neuropatija dostupna sprecifična imunosupresivna i/ili imunomodulatorna terapija. Pored terapije usmerene na sam uzrok oštećenja perifernih nerava, sve veću primenu u kliničkoj praksi ima terapija usmerena na ublažavanje neprijatnih senzitivnih simptoma neuropatskog bola.
Prema aktuelnim vodičima danas postoji nekoliko vrsta lekova koji su pokazali efikasnost u lečenju neuropatskog bola, i to su pre svega antikonvulzivi, antidepresivi, opoidini analgetici i lokalni anestetici.
Preporučuje se takođe, i primena preparata alfa lipoinske kiseline, koja poboljšava neuropatske simptome svojim antioksidativnim i metaboličkim delovanjem.
Pored toga, utvrđeno je da alfa lipoinska kiselina utiče na povećanje nervne prokrvljenosti i ima antiinflamatorni efekat, što se u mnogim kliničkim studijama pokazalo značajnim u prevenciji i lečenju neuropatija. Pored toga, različiti vidovi fizikalne terapije, kao i primena polivitaminske terapije, posebno vitamina B grupe, ostvaruju povoljan efekat u lečenju ovih pacijenata.
Ako možete da birate, izaberite uvek čisti R-oblik alfa lipoinske kiseline
Kod nas je dostupan čisti R-oblik alfa lipoinske kiseline (saznajte više o proizvodu LipineRve) R(+)–alfa lipoinska kiselina je prirodni oblik i samo je ona biološki aktivna, dok je S(-)–alfa lipoinska kiselina sintetiski produkt koji nastaje tokom proizvodnje alfa-lipoinske kiseline i antagonizuje delovanje aktivnog, R oblika.
S(-)-alfa lipoinska kiselina inhibira antioksidativno delovanje R(+)- alfa lipoinske kiseline, pa prema tome, formulacija koja sadrži samo R(+)-alfa lipoinsku kiselinu je višestruko efikasnija i pokazuje bržu biološku reakciju od racemske smeše oba oblika.
Salveo CEE
