Voda u ušima: zašto je zarobljena i kako je bezbedno izbaciti

Spoljašnji ušni kanal je cevasti prostor između ušne školjke i bubne opne, dug oko 2,5 cm. Kada zaronite ili se istuširate, voda ulazi u taj kanal i u normalnim okolnostima ističe sama zahvaljujući obliku kanala, gravitaciji i prirodnom kretanju vilice. Bubna opna je vodootporna barijera, tako da voda koja ostane u spoljašnjem kanalu fizički ne može da dospе u srednje uho.

Kanal nije uvek ravan. Kod nekih ljudi blago je zakrivljen ili uži od proseka, pa voda teže pronalazi put napolje. Drugi razlog, a mnogo češći nego što se misli, jeste prisustvo ušnog voska, poznatog kao cerumen. Cerumen u uhu je normalna i korisna supstanca koja štiti ušni kanal od bakterija i prašine, ali kada ga ima u višku, može da deluje kao "čep" koji zadržava vodu u ušima.

• Anatomija ušnog kanala

Oblik ušnog kanala je individualan kao otisak prsta. Uži ili izraženije zakrivljeni kanali jednostavno ne dozvoljavaju vodi da slobodno oteče. Ako primetite da vam se voda u ušima redovno zadržava bez obzira na situaciju, ovo je najčešći razlog.

• Višak cerumena (ušnog voska)

Cerumen nastaje u žlezdama kože ušnog kanala i ima važnu zaštitnu ulogu: sprečava ulazak bakterija, omekšava kožu i pomaže u prirodnom čišćenju kanala. Međutim, kod nekih osoba žlezde proizvode više cerumena nego što je potrebno, ili cerumen nije dovoljno mekan da bi sam iscureo. Tada se ušni vosak nakuplja u kanalu i stvara osećaj začepljenog uha.

Zbog viška cerumena voda u ušima ostaje zaglavljena. Kako je cerumen (vosak) ispred, bubna opna iza, voda ostaje zarobljena u malom džepu, izazivajući jak osećaj punoće i pritiska. Ovo objašnjava zašto neki ljudi imaju problem sa vodom u uhu uvek, dok drugi nemaju nikad.

• Loše navike čišćenja ušiju

Pamučni štapići su jedan od najčešćih uzroka problema sa cerumenom, ali ne zbog toga što čiste, nego zbog toga što guraju vosak dublje u kanal. Kanal ima prirodnu sposobnost samočišćenja: stare ćelije kože polako migriraju prema ušnoj školjci i nose sa sobom vosak i prljavštinu. Štapić taj proces prekida i potiskuje vosak tamo gde prirodno ne bi dospeo. Na kraju taj džep postaje sve dublji, a unutar njega se zadržava i voda.

Zato ORL stručnjaci ne preporučuju upotrebu štapića za uši jer oni vosak guraju sve dublje i mogu da oštete kožu ušnog kanala. Još veća opasnost su prsti i razne čačkalice kojima se ljudi služe, a ozbiljno mogu povrediti bubnu opnu.

• Osećaj punoće i pritiska u uhu

Najkarakterističniji simptom: uho je "zatvoreno", zvuci dolaze kao da ste pod vodom. Osećaj nastaje jer zarobljena tečnost menja akustiku kanala i zvučni talasi se ne prenose normalno do bubne opne.

• Privremeno oslabljen sluh

Nije pravi gubitak sluha već mehanička smetnja izazvana vodom ili vlagom u kanalu. Čim voda izađe, sluh se vraća u potpunosti. Ako oslabljeni sluh traje duže od dana, vreme je za lekara.

• Svrab, golicanje i blaga vrtoglavica

Koža unutar ušnog kanala je izuzetno osetljiva. Vlaga je dugo iritira pa se javlja svrab u ušima ili golicanje. Ponekad se može javiti i blaga vrtoglavica, jer unutrašnje uho je zaduženo za ravnotežu i reaguje na promenu pritiska i vlage.

U nekim slučajevima voda će izaći sama, ali evo i nekoliko načina koji mogu olakšati taj proces.

1. Gravitacija i nagib glave

Nagnite glavu u stranu tako da je uho sa vodom okrenuto ka podu. Prstima povlačite ušnu resicu nežno nadole i malo unazad jer će to blago ispraviti zakrivljenost kanala i voda će lakše pronaći izlaz. Ostanite u tom položaju 30–60 sekundi.

2. Vakum dlanom

Nagnite glavu, prislonite suv dlan čvrsto na uho i napravite nekoliko pokreta tako što ćete vršiti pritisak pa otpuštanje, sa ponavljanjima. Na taj način stvarate blagi vakuum koji može da povuče vodu prema izlazu. Kada čujete kratak zvuk otčepljenja, voda je izašla.

3. Povlačenje ušne resice i žvakanje

Žvakanje i zevanje pokreću kosti vilice koje su blizu ušnog kanala. Taj pokret menja oblik kanala i pomaže vodi da pronađe izlaz. Istovremeno možete nežno povlačiti ušnu resicu u različitim smerovima.

4. Topla para

Sednite nad posudоm sa toplom vodom ili se istuširajte toplim tušem i nagnite glavu. Para omekšava kožu ušnog kanala i eventualno prisutan vosak, olakšavajući izlaz vode. Pazite da ne koristite prevruću paru.

Cerumen nije prljavština već složena mešavina sekreta žlezda, mrtvih ćelija kože i lipida koja štiti ušni kanal od isušivanja, bakterija, gljivica i stranih čestica.

Više o tome šta je cerumen, kako nastaje i zašto može biti problem možete pročitati ovde.

Problem nastaje kada je produkcija cerumena prevelika, kada je sam cerumen previše gust, ili kada se upotrebom štapića za uši vosak nepotrebno potisne još dublje. Tada cerumen ostaje u kanalu, stvrdnjava se i postaje čep.

Kako prepoznati da vam je cerumen uzrok problema?

Ovo su znaci koji ukazuju da cerumen možda blokira ušni kanal:

• Voda u ušima se redovno zadržava, čak i van sezone plivanja.
• Osećate začepljeno uho i bez kontakta sa vodom.
• Primetili ste povremeno oslabljen sluh.
• Osećate zujanje ili šuštanje u ušima.
• Neprijatan svrab u uhu.

ORL lekari savetuju da se čep cerumena ne pokušava ukloniti mehanički - štapićima, prstom ili nekim predmetom. Umesto toga, preporučuju se preparati koji omekšavaju vosak i omogućavaju mu da se prirodno ili ispiranjem ukloni iz kanala.

Jedna od opcija namenjenih upravo ovome je Vaxol sprej za uho za omekšavanje i uklanjanje cerumena baziran na farmaceutski prečišćenom maslinovom ulju. Deluje tako što prodire u strukturu ušnog voska, omekšava ga i olakšava njegovo prirodno isticanje iz kanala. Za razliku od agresivnijih rastvora, ne iritira osetljivu kožu kanala i može se koristiti kao redovna nega kod osoba sklonijih nakupljanju voska, čak i kod dece starije od godinu dana.

Osobe koje redovno koriste slušne aparate ili slušalice imaju veći rizik od nakupljanja cerumena jer uređaji blokiraju prirodnu migraciju voska prema ušnoj školjci. Stoga je njima redovna nega uha jako važna.

Sve dok je u pitanju samo osećaj punoće i prigušen sluh, situacija je uglavnom bezazlena. Međutim, ako voda u ušima ostane duže od nekoliko sati, naročito tokom leta na visokim vrućinama, može početi da iritira kožu spoljašnjeg ušnog kanala. I baš tu počinje problem.

Koža unutar ušnog kanala je tanka, nema masnog tkiva koje bi štitilo nervne završetke i izuzetno je osetljiva na vlažnost. Kada voda ostane zarobljena duže, pH sredine se menja i postaje povoljna za razmnožavanje bakterija ili gljivica koje ionako prirodno postoje na koži. Osobe najpre osećaju iritaciju koja počinje kao svrab i crvenilo.

Ako se u ovoj fazi stanje ne reši (voda se ne ukloni, kanal ne osuši), iritacija može preći u infekciju. Reč je o stanju koje se medicinski zove otitis externa, odnosno upala spoljašnjeg ušnog kanala, popularno poznata kao plivačko uho. Najčešće se javlja kod plivača, ronioca i osoba koje provode dosta vremena u vodi.

Simptomi se razvijaju u tri stadijuma:

• Blagi stadijum: svrab u ušnom kanalu, blago crvenilo, osećaj nelagode koji se pojačava kada povlačite ušnu resicu ili pritiskate predeo ispred uha, a ponekad se javlja blagi iscedak.
• Umereni stadijum: pojačan svrab i bol u uhu, izraženije crvenilo, oticanje kanala, delimično začepljenje, moguć gnojni iscedak i prigušen sluh.
• Teški stadijum: jak i nesnosiv bol koji se širi prema vilici, vratu ili glavi, potpuna blokada kanala, izraženo oticanje i crvenilo spoljnog uha, povišena temperatura, otečeni limfni čvorovi na vratu.

Važno je znati da je plivačko uho stanje koje zahteva pažnju. U blažim slučajevima može proći uz pravilnu negu i preparate za ublažavanje simptoma, ali u umerenim i teškim slučajevima neophodna je antibiotska terapija koju propisuje ORL lekar.

Bol koji prati iritaciju ili ranu fazu upale spoljašnjeg ušnog kanala može biti veoma neprijatan. Dok procenjujete sledeći korak, nekoliko mera može pomoći:

• Čuvajte uho suvo i ne ronite, ne plivajte, koristite vaticu pri tuširanju.
• Ne stavljajte ništa u uho - ni štapiće, ni prste.
• Topla obloga (ne vrela) prislonjena uz uho može kratkoročno umanjiti bol.
• Za ublažavanje bola mogu pomoći kapi za bol u uhu s analgetskim dejstvom poput Auridol kapi, koje sudostupne bez recepta i namenjene su ublažavanju bola u spoljašnjem ušnom kanalu. Auridol kapi sadrže lidokain, koji deluje kao lokalni anestetik i smanjuje osećaj bola. Glavna komponenta je glicerol, koji ima sposobnost da vezuje i izvlači vodu iz okolnog tkiva. Primenjen u otečenom ušnom kanalu, izvlači višak vode iz uha osmotskim efektom, čime se smanjuje otok, a samim tim i bol. Lidokain dodatno potpomaže ovo dejstvo, doprinoseći bržem ublažavanju bola u uhu.

Nemojte čekati ako primetite:

• Jak bol koji se širi prema vilici ili vratu;
• Iscedak iz uha (posebno gnojan ili krvav);
• Povišenu temperaturu;
• Oticanje ili crvenilo spoljnog uha;
• Gubitak sluha koji se pogoršava;
• Simptomi se ne poboljšavaju posle 48 sati.

Voda u ušima je u velikom broju slučajeva prolazna i bezazlena pojava. Ali postoje situacije kada kućne metode nisu dovoljne i čekanje može otežati stanje:

• Probali ste sve dozvoljeno i voda u ušima nije izašla čak ni posle 24–48h.
• Osećaj pritiska praćen jakim bolom.
• Pojavljuje se curenje iz uha.
• Gubitak sluha koji ne prolazi.
• Vrtoglavica, mučnina ili problemi sa ravnotežom.
• Dijabetes ili oslabljeni imuni sistem, kao i hronične bolesti su stanja koja povećavaju rizik od komplikacija.
• U pitanju je dete mlađe od 2 godine.

ORL specijalista može bezbedno isprati ušni kanal, pregledati stanje bubne opne i po potrebi propisati odgovarajuću terapiju. Pregled je kratak i najčešće bezbolan. Međutim, jako je važno znati da proizvod poput Vaxol spreja za uho je odličan način da se spreči ispiranje uha ili bar olakša ukoliko je ovaj tretman zaista i neophodan.

Saznajte više: Kako da se pripremite za ispiranje uha?

Ako ste skloni zadržavanju vode u ušima, nekoliko jednostavnih navika može znatno smanjiti učestalost problema:

• Koristite čepove za uši pri plivanju. Postoje specijalni silikonski čepovi za plivanje koji se prilagođavaju obliku ušnog kanala i ne ometaju osećaj ravnoteže. Posebno su korisni za decu.
• Osušite uši posle kupanja. Nagnite glavu na svaku stranu i nežno utrljajte okolinu uha suvim peškirom, ne u kanal, samo spoljni deo.
• Ne čistite uši štapićima. Kanal se sam čisti. Ako imate osećaj punoće zbog voska, tu su proizvodi za omekšavanje cerumena, umesto mehaničkog čišćenja koje samo mogu pogoršati problem.
• Redovna nega ušnog kanala. Nikako ne koristite štapiće za uši, već Vaxol sprej za uho koji pomaže prirodnom uklanjanju ušnog voska.
• Izbegavajte kupanje u zagađenoj vodi. Reke, jezera i slabo tretirani bazeni mogu biti zagađeni bakterijama koje ubrzavaju razvoj plivačkog uha.

Voda u ušima je uglavnom bezazlena pojava koja prolazi brzo i sama. Ako se voda redovno zadržava razlog je najčešće cerumen, a rešenje je jednostavno i dostupno. Ako uz vodu dođe i bol, to je signal da je iritacija počela i da je vreme za ozbiljniju akciju, a po potrebi i za lekara.

• Koliko dugo voda može ostati u uhu?

U većini slučajeva voda izađe sama u roku od nekoliko minuta do nekoliko sati. Ako ostane duže od 24–48 sati, preporučuje se poseta lekaru, jer produžena vlažnost povećava rizik od iritacije i infekcije.

• Da li voda u uhu može sama da prođe?

Da, najčešće prođe bez ikakvog tretmana - gravitacija i prirodno isparavanje rade posao. Međutim, ako je kanal blokiran voskom ili je anatomija kanala takva da voda ne može slobodno da oteče, potrebna je intervencija.

• Može li voda u uhu izazvati upalu?

Da. Ako voda ostane zarobljena predugo, vlažna i topla sredina pogoduje razmnožavanju bakterija ili gljivica, što može dovesti do plivačkog uha (otitisa externe). Bol, crvenilo i iscedak su signali da je infekcija počela.

• Šta je plivačko uho i kako se leči?

Plivačko uho (otitis externa) je upala spoljašnjeg ušnog kanala izazvana bakterijama ili gljivicama koje se razmnožavaju u vlažnoj sredini. U blažim slučajevima pomažu antiseptičke ili analgetske kapi za uši i sušenje kanala. U umerenim i teškim slučajevima neophodna je antibiotska ili antigljivična terapija koju isključivo propisuje ORL specijalista.

• Zašto imam problem da mi se zadržava voda u ušima?

Najčešći razlog je anatomija ušnog kanala svakoga od nas (uži ili zakrivljeniji) ili sklonost ka nakupljanju cerumena. Ako vam se problem ponavlja, razgovarajte sa ORL specijalistom. Rešenje može biti tako jednostavno kao redovna upotreba preparata za omekšavanje ušnog voska.

• Da li su kapi za uši bezbedne?

Zavisi od preparata i situacije. Analgetske kapi, poput Auridola, mogu da se koriste za ublažavanje bola u spoljašnjem ušnom kanalu. Super je znati da su one pogodne i za bebe starije od 6 meseci, kao i za odrasle. Sprej za omekšavanje voska poput Vaxola pogodan je za redovnu upotrebu kod odraslih i i dece starije od 1 godinu.

• Da li pamučni štapići za uši pomažu?

Ne, nikako! Štapići guraju cerumen dublje u kanal i povećavaju rizik od zadržavanja vode i infekcije. Za čišćenje ušiju dovoljno je brisanje spoljne ivice ušne školjke suvim peškirom.