Alergija na grinje - kako da je prepoznaš i smanjiš alergijsku reakciju?

Grinje su mikroskopski organizmi koji žive u kućnoj prašini. Ovi sitni, osmonogi organizmi slični su paukovima, i toliko mali da se ne mogu videti golim okom. Nalaze se u posteljini, dušecima, tepisima, zavesama, tkaninama i prašini. Hrane se izumrlim ćelijama kože koje svakodnevno gubimo, zbog čega je spavaća soba njihovo idealno stanište.

Alergija na grinje nastaje reakcijom imunog sistema na alergene koje grinje ostavljaju u kućnoj prašini.

Koliko puta smo se probudili i videli na telu otok nakon što nas je pauk tokom noći ujeo? Sa grinjama ovo nećemo osetiti na ovaj način. Baš za razliku od njih ili nekih drugih insekata, grinje ne ujedaju i ne bodu.

Međutim, u njihovom izmetu i raspadnutim delovima nalaze se proteini koji mogu izazvati alergijsku reakciju. U većini slučajeva, ove supstance (alergeni) su bezopasne. Ipak, kod nekih osoba imuni sistem preterano reaguje u dodiru sa grinjama. Tada ih prepoznaje kao napadače i kao odgovor na to, imuni sistem reaguje oslobađanjem histamina, što dovodi do tipičnih alergijskih simptoma poput kijanja, svraba, zapušenog nosa, suvog grla i nadražajnog kašlja.

Razlog za to je što se u spavaćoj sobi i posteljini nalazi najveća koncentracija alergena, pa su simptomi tokom noći i nakon buđenja često intenzivniji. Najčešći simptomi uključuju:

• učestalo kijanje,
• zapušenost ili curenje nosa,
• svrab u nosu i očima,
• suzenje očiju,
• osećaj umora nakon buđenja.

Spavaća soba – idealno stanište za grinje

Grinje se najčešće nalaze u dušecima, jastucima, zavesama i drugim tkaninama. Tokom sna i pomeranja posteljine, sitne čestice alergena dospevaju u vazduh, pa ih lakše udišemo.

Zašto su simptomi jači tokom noći?

Tokom noći dolazi do pojačanog oslobađanja histamina, supstance koja učestvuje u alergijskoj reakciji, dok je nivo kortizola, hormona koji prirodno smanjuje upalne procese, niži. Zbog toga simptomi alergije na grinje tokom noći mogu biti izraženiji. Takođe, kada ležimo, sekret se lakše zadržava u sinusima, što može doprineti osećaju zapušenosti nosa i sinusa nakon buđenja.

Ako želiš da saznaš više o tome kako antihistaminici deluju i kada se koriste, pročitaj naš tekst o antihistaminicima.

Jutarnja kijavica je najčešća

Kako tokom noći dolazi do duže izloženosti alergenima iz grinja, kijanje i zapušenost nosa su najizraženiji odmah nakon buđenja. Već nakon ustajanja, sekret se sliva, disanje na nos postaje lakše, ali se usled toga može javiti suv i i nadražajni kašalj koji otežava svakodnevicu.

Kada se smanji izloženost alergenima iz grinja, simptomi se često postepeno smanjuju u roku od nekoliko sati. Međutim, kod jačih alergija mogu potrajati i nekoliko dana.

Ako imaš gorenavedene simptome, preporučujemo ti da se obratiš alergologu. Do tada, odgovori sebi na nekoliko pitanja kako bi mogao da mu olakšaš put do dijagnoze:

• Koje simptome prepoznaješ?
• Da li koristiš već antihistaminike kako bi ublažio tegobe?
• Da li u tvojoj porodici postoji sklonost alergijama na grinje?
• Da li ti je ranije dijagnostikovana neka druga alergija?
• Da li provodiš mnogo vremena u prašnjavim prostorima?
• Koliko često usisavaš tepihe, pereš posteljinu i čistiš druge površine?

Ako lekar posumnja na alergiju na grinje, može preporučiti alergološko testiranje kako bi se postavila tačna dijagnoza.

Kako se testira alergija na grinje?

Postoji nekoliko načina da se utvrdi da li si alergičan na grinje, a najčešće metode su:

• Kožni test - mala količina alergena se nanosi na kožu (najčešće podlakticu), nakon čega se pravi blagi površinski ubod. Pojava crvenila ili otoka može ukazivati na alergijsku reakciju.
• Test iz krvi (specifična IgE antitela) - ovim testom se meri nivo specifičnih IgE antitela na grinje u krvi. Ovaj test se koristi kada kožni test nije moguć ili kada alergolog proceni da je neophodan.

Testiranje je brzo, bezbedno i najčešće bezbolno, a rezultati kožnog testa su dostupni već nakon 15–20 minuta.

Važno je napomenuti da se pre testiranja treba konsultovati sa lekarom, jer određeni lekovi poput antihistaminika mogu uticati na rezultate i potrebno ih je privremeno obustaviti.

Kod dece alergija na grinje može imati izraženije simptome. Deca kijaju, svrbe ih oči, a zapušen nos dovodi do otežanog disanja. Usled toga dete je prinuđeno da diše na usta i tako dodatno isušuje grlo. Kao posledica se javlja i suvo grlo i suv nadražajni kašalj. Svi ovi simptomi uzrokuju nemiran san, često buđenje i nedovoljno odmora.

Posledice lošeg sna kod dece mogu uključivati:

• razdražljivost,
• smanjenu koncentraciju,
• umor,
• poteškoće sa učenjem.

Nespavanje dece znači nedostatak sna i za roditelje, pa slobodno možemo reći da alergija na grinje utiče na svakodnevno funkcionisanje cele porodice.

Kako bi se simptomi lakše kontrolisali, savetujemo da se konsultuješ sa pedijatrom i alergologom oko primene antihistaminika u terapiji. Jako je važno koristiti pastile za grlo koje oblažu sluzokožu grla deteta i štite je od spoljašnjih uticaja, uključujući alergene. Videćeš, pomoći će detetu i kod suvog nadražajnog kašlja koji alergije na grinje mogu izazvati.

isla junior pastile namenjene su deci od 4. godine, a aroma jagode će im se dopasti. Ne brini, ne sadrže šećer, tako da neće oštetiti dečije zubiće.

Iako se najčešće povezuju sa kijanjem i zapušenim nosom, grinje mogu uticati i na donje disajne puteve i grlo.

Mogući simptomi uključuju:

• suv nadražajni kašalj,
• grebanje u grlu,
• otežano disanje i
• pogoršanje astme.

Kod osoba koje već imaju respiratorne probleme, prisustvo grinja može dodatno pogoršati stanje, pa je jako važno smanjiti izloženost alergenima i terapiju sprovoditi u dogovoru sa alergologom.

U nekim situacijama alergolog može preporučiti i imunoterapiju, odnosno dugoročan pristup lečenju alergije. Ova terapija podrazumeva postepeno izlaganje organizma malim količinama alergena, kako bi se imuni sistem „naučio“ da ne reaguje preterano. Vremenom se smanjuje osetljivost na grinje, pa simptomi postaju blaži ili potpuno nestaju.

Za razliku od lekova koji samo ublažavaju tegobe, imunoterapija usmerena je na način na koji imuni sistem reaguje na alergene, odnosno način na koji imuni sistem reaguje.

Potpuno uklanjanje grinja nije moguće, ali se njihov broj može značajno smanjiti pravilnim održavanjem prostora.

• Peri posteljinu jednom nedeljno na minimalnoj temperaturi od 60°C jer više temperature pomažu u smanjenju broja grinja, dok niže temperature (30–40°C) nisu dovoljne da ih eliminišu.
• Koristi zaštitne navlake za dušeke i jastuke jer grinje i njihovi alergeni se najviše zadržavaju u dušecima i jastucima. Zaštitne navlake mogu smanjiti kontakt sa alergenima iz dušeka i jastuka.
• Redovno usisavaj (po mogućstvu usisivačem sa HEPA filterom) jer HEPA filter zadržava najsitnije čestice, a obični usisivači mogu vratiti alergene nazad u vazduh. HEPA filter hvata i zadržava mikroskopske čestice, uključujući izmet grinja.
• Izbegavaj tepihe i teških zavesa gde god je moguće jer se u njima lako zadržavaju prašina i alergeni.
• Provetravaj prostorije svakodnevno jer svež vazduh razređuje prašinu i čestice koje sadrže alergene iz grinja.
• Održavaj nižu vlažnosti vazduha (idealno ispod 50%) jer grinje više vole vlažno okruženje.

Pored smanjenja prisustva grinja, važno je i ublažiti simptome sa kojima se susrećemo.

Šta možeš uraditi?

• Redovno ispiranje nosa fiziološkim rastvorom će pomoći u uklanjanju alergena iz nosnih kanala.
• Ukoliko je lekar propisao, obavezno se pridržavaj terapije antihistaminicima.
• Redovna upotreba pastila za grlo će posebno pomoći u kombinaciji sa antihistaminicima koji mogu dodatno isušiti grlo. Na ovaj način smanjićeš osećaj suvog grla i suvog nadražajnog kašlja.
• Izbegavaj dodatne iritanse poput duvanskog dima i jakih mirisa. Alergija na grinje je jako uporna i neprijatna, ali uz pravilnu terapiju, negu sluzokože grla i higijene životnog prostora, moguće je značajno poboljšati kvalitet života. Važno je biti dosledan i razumeti šta tačno pokreće reakciju tvog organizma i kako da pravilno reaguješ.

SAZNAJ VIŠE O PROIZVODU