Suvi ili produktivni kašalj - kako da prepoznate razliku po simptomima?

• Suvi kašalj javlja se bez sekreta, a često ga prate iritacija, grebanje i neprijatan osećaj u grlu.   
• Produktivni kašalj prati potreba za izbacivanjem sekreta i osećaj “punoće” u grudima. 
• Boja šlajma sama po sebi ne znači da su antibiotici potrebni. 
• Kašalj koji traje, pojačava se ili prati otežano disanje zahteva pregled lekara. 

Kašalj je zaštitni refleks. Njegov zadatak je da izbaci ono što smeta disajnim putevima, bilo da je u pitanju prašina, dim, višak sekreti, infekcija ili drugi nadražaj. 

Povremen kašalj je normalan. Problem počinje kada postane uporan, ometa san, prati ga otežano disanje, temperatura, krv u ispljuvku ili traje duže nego što biste očekivali kod obične prehlade. 

Prehlada kod odraslih i starije dece često dostiže vrhunac u prva 2 do 3 dana, a kašalj i simptomi poput curenja iz nosa mogu da traju i 10 do 14 dana, uz postepeno poboljšanje. Zato nije svaki kašalj razlog za paniku, ali jeste razlog da pažljivo obratite pažnju na vrstu simptoma i tok bolesti. 

Dobra procena tipa kašlja pomaže vam da realnije sagledate celu zdravstvenu sliku. Na primer, suvi kašalj češće iscrpljuje grlo i remeti noćni odmor, dok produktivni kašalj češće ide uz osećaj “težine” u grudima, zapušenosti i potrebu da se šlajm izbaci. 

Suvi kašalj,  javlja se bez iskašljavanja sekreta. Ljudi ga često opisuju kao grebanje u grlu, peckanje, golicanje ili napad kašlja koji kreće “ni iz čega”, a ne donosi osećaj olakšanja. 

Čest je kod virusnih infekcija u početnoj ili završnoj fazi, ali može da se javi i kod alergija, astme, nadražaja od suvog vazduha, dima, refluksa želudačne kiseline ili nakon infekcije, kada upala prođe, a osetljivost disajnih puteva ostane. 

Kako suvi kašalj obično zvuči i kako se ponaša

Najčešće karakteristike suvog kašlja su: 

• nema vidljivog sekreta pri kašljanju, 
• grlo deluje iziritirano ili “izgrebano”, 
• napadi mogu biti češći noću, 
• kašalj ume da se pojača pri pričanju, smehu, hladnom vazduhu ili u ležećem položaju, 
• posle kašljanja nema osećaja da se nešto “očistilo” iz grudi. 

Takav kašalj može da traje i nakon preležane infekcije. Kod mnogih ljudi upravo taj postvirusni period pravi zabunu, jer više nemaju temperaturu ni jače znake prehlade, ali kašalj ostaje prisutan još nedeljama. 

 Hroničnim kašljem se kod odraslih smatra kašalj koji traje 8 nedelja ili duže. 

Šta često stoji iza suvog kašlja 

Suvi kašalj se često viđa kod: 

• virusnih infekcija u ranoj ili kasnijoj fazi, 
• nadražaja zbog dima, prašine i suvog vazduha, 
• alergija i slivanja  iz nosa niz grlo, 
• astme, uključujući oblike gde je kašalj glavni simptom, 
• refluksa, kada kiselina nadražuje grlo i disajne puteve, 
• pojedinih lekova, koji u svom uputstvu za pacijenta imaju naveden suvi kašalj kao neželjeno dejstvo.  

Kod dugotrajnog kašlja upravo su postnazalno slivanje, astma i refluks među najčešćim uzrocima. 

Zato uporan suvi kašalj nije dobro posmatrati kao “običnu iritaciju” u nedogled, naročito ako ometa san ili svakodnevni rad. 

Pročitajte savete kako da ublažite suvi kašalj.

Produktivni kašalj, koji se naziva i vlažni, prati stvaranje i izbacivanje sekreta, odnosno šlajma. 

Uloga takvog kašlja je da disajne puteve oslobodi nakupljene sekreta. Zbog toga ljudi često imaju osećaj da im “radi u grudima”, da nešto stoji u disajnim putevima i da posle kašljanja makar kratko lakše dišu. 

Produktivni kašalj se često javlja kod akutnog bronhitisa, prehlade, pojedinih infekcija donjih disajnih puteva, ali i kod hroničnih bolesti pluća. 

Kod bronhitisa, na primer, kašalj može pratiti bistar, beo, žut ili zelen sekret, uz bol u grudima pri kašljanju, osećaj umora i povremeno otežano disanje.  

Ako vas muči produktivni kašalj, preporučujemo da pročitate kako prirodni preparati od bršljana mogu pomoći. 

Kako produktivni kašalj obično izgleda? 

Ljudi ga najčešće opisuju ovako: 

• pri kašljanju se izbacuje sekret odnosno šlajm;
• sekret može biti providan, beličast, žut ili zelen;
• kašalj ume da zvuči “dublje” i teže;
• u grudima postoji osećaj punoće ili krčanja;
• posle iskašljavanja sledi kratko olakšanje. 

Važno je znati da boja sekreta sama po sebi ne daje sigurnu dijagnozu. Sekret kod obične prehlade može posle 2 ili 3 dana da promeni boju u belu, žutu ili zelenu, a da to ne znači automatski da vam je potreban antibiotik. Za procenu su važni i drugi simptomi, celokupno stanje i trajanje tegoba, što može proceniti lekar ili farmaceut.

Kod suvog kašlja često se ne žalimo samo na sam čin kašljanja. Ovi simptomi često prate suvi kašalj: 

• Nadražaj grla i promuklost 

Ako je kašalj čest, grlo postaje osetljivo. Ljudi navode peckanje, suvoću, promuklost, otežano gutanje ili osećaj da stalno moraju da pročiste grlo. 

Takav obrazac je čest kod postnazalnog slivanja sekreti i refluksa, posle virusne infekcije, ali I usled alergije. Alergijski kašalj smo detaljno obradili u tekstu Simptomi alergije - kašalj.

• Pojačavanje noću 

Noćni kašalj je čest razlog zbog kog ljudi konačno potraže savet. Ležanje može da pogorša kašalj ako postoji slivanje sekreta iz nosa ili refluks. Kod pacijenata koji boluju od astme, takođe se pojačava kašalj noću ili rano ujutro.  

• Umor bez osećaja “čišćenja” disajnih puteva 

Suvi kašalj ume ozbiljno da iscrpi. Ponavlja se, remeti san i ne daje nikakvo olakšanje, jer nema sekreta koja bi se izbacio. Kod jačih napada može da se javi i bol u mišićima grudnog koša ili stomaka od naprezanja. Dugotrajan kašalj može da utiče na koncentraciju, rad i kvalitet sna. 

• Sekret koji menja gustinu i boju 

Na početku infekcije sekret može biti ređa i više providna, a kasnije gušća, beličasta, žuta ili zelena. Boja je samo jedan deo slike. 

Mnogo je važnije koliko dugo je sekret prisutna, da li imate temperaturu, otežano disanje ili bol u grudima. 

• Osećaj punoće i “rada” u grudima 

Kod produktivnog kašlja ljudi često kažu da “osećaju šlajm” ili da im se nešto pomera u grudima. Upravo taj osećaj razlikuje ga od suvog kašlja. 

Neko ujutru iskašljava više, neko posle tuširanja ili toplih napitaka, a neko kada promeni položaj tela. 

• Kratkotrajno olakšanje posle iskašljavanja 

Za razliku od suvog kašlja, ovde kašljanje često ima jasan rezultat. Kada sekret izađe, disanje može kratko da bude lakše, pritisak u grudima manji, a potreba za kašljem slabija, makar na neko vreme. 

Može, i to je vrlo česta situacija. Kod prehlade ili druge virusne infekcije ljudi često prvo imaju grebanje u grlu i suv kašalj, a zatim se posle nekoliko dana pojavljuje šlajm. 

Ponekad ide i obrnutim redom, pa po završetku infekcije ostane uporan suvi kašalj iako se sekret više ne stvara u većoj meri. 

Zbog toga nije dovoljno da kažete samo da kašljete. Korisnije je da obratite pažnju kako se obrazac menja iz dana u dan: 

• koliko dugo kašalj traje;
• da li je suvi, produktivni ili se menja;
• da li imate temperaturu;
• da li šlajm ima primesu krvi;
• da li kašalj budi noću;
• da li se javlja pri naporu, ležanju ili posle jela;
• da li imate piskanje u grudima, gorušicu, zapušen nos ili slivanje iz nosa u grlo. 

Takve informacije lekaru vrlo brzo usmere razmišljanje ka infekciji, alergiji, astmi, refluksu ili postnazalnom slivanju sekreta. 

Blag kašalj često prolazi uz odmor, tečnost i praćenje simptoma, ali postoje situacije kada ne treba čekati. 

Obratite se lekaru ako imate: 

• otežano disanje ili kratak dah;
• u sekreti se nalazi krv ili sukrvica;
• visoku ili dugotrajnu temperaturu;
• kašalj koji traje više od 3 nedelje bez jasnog poboljšanja;
• simptome koji su krenuli da se smiruju pa se zatim vratili ili pogoršali;
• zadebljanu zeleno-žutu sekret uz pogoršanje opšteg stanja;
• česte epizode bronhitisa ili kašlja koji se ponavlja. 

Takvi znaci mogu da ukazuju da nije u pitanju samo prolazna iritacija disajnih puteva. Kod odraslih, hronični kašalj je onaj koji traje 8 nedelja ili duže. 

Hitno potražite pomoć ako se jave: 

• ozbiljno otežano disanje;
• plavičaste usne ili lice;
• jak bol u grudima;
• teška malaksalost, konfuzija ili znaci dehidratacije. 

Kod takvih simptoma ne procenjuje se više samo tip kašlja, već opšte stanje i moguće komplikacije. 

Kod produktivnog kašlja logika je obično da se šlajm lakše izbaci, a ne da se iskašljavanje nepotrebno sputava. Zbog toga često koristimo proizvode koji olakšavaju iskašljavanje. 

Među biljnim opcijama često se pominju sirupi na bazi lista bršljana, kao što je Prospan. 

Evropska agencija za lekove navodi da preparati od lista bršljana mogu da se koriste kao ekspektorans kod produktivnog kašlja. 

Izbor preparata  treba uvek uklopiti sa uzrastom, tipom kašlja i uputstvom za upotrebu i doziranje proizvoda. 

Kod suvog kašlja pristup je drugačiji. Tu je često važnije smiriti nadražaj i tražiti uzrok, posebno ako kašalj traje. Hidrirana sekretnica grla mnogo doprinosi umirivanju iritacije, a u tome najbolje mogu da vam pomognu namenske pastile za grlo koje stvaraju zaštitni sloj na sekretnici grla i hidriraju je, kao npr. isla pastile. 

Ako postoji sumnja na astmu, refluks ili uporno slivanje sekreta iz nosa, rešenje se obično ne nalazi u nasumičnom menjanju sirupa, već u proceni osnovnog problema.

• Može li kašalj bez temperature da bude povezan sa refluksom? 

Može. Refluks može da izazove uporan kašalj, naročito noću ili posle obroka. 

• Da li suv vazduh može da pogorša kašalj? 

Može. Suv vazduh dodatno nadražuje disajne puteve i može da pojača kašalj. 

• Pomaže li unos tečnosti kada je šlajm gust? 

Da. Dobra hidriranost može da razredi šlajm i olakša iskašljavanje. 

• Može li pušenje da produži trajanje kašlja? 

Može. Udisanje duvanskog dima je čest razlog upornog kašlja. 

• Može li kašalj pri naporu da ukaže na astmu? 

Ukoliko fizički napor kod nekih ljudi pokrene kašalj pri naporu, može ukazati na postojanje astme, zbog toga je najbolje konsultovati lekara.  

Razlika između suvog i produktivnog kašlja najlakše se prepoznaje po jednoj stvari: da li iskašljavate sekret ili ne. Odatle počinje sve ostalo.