Diplomirana domaćica – Moja novogodišnja lista 1. dio
Pre neki dan sam bila sa prijateljicom na kafi, pa me pitala jesam li već napravila listu novogodišnjih odluka. Nekoliko stvari mi je odmah prošlo kroz glavu.
Prvo je bilo – o Bože, još jedna lista… Zar nisu već dovoljni: beskrajni spiskovi prazničnih želja mojih princeza, spisak namirnica i hiljadu drugih stvari koje treba da napravim pre Nove godine? Onda sam počela da se nerviram – zašto baš za Novu godinu, zar ne bi trebalo da radimo na sebi svaki dan… a onda sam se zaustavila, i rekla sebi – ma idem da probam i ja da napišem jednu listu, čisto da vidim hoće li nešto će od toga ispasti…
Odoleti masnim izazovima – jesti zelenije
Započeću sa tipičnom, ali tako univerzalnom odlukom koja se verovatno (sa razlogom) nalazi na svačijoj novogodišnjoj listi. Ko barem ponekad ne poklekne pred željom za masnim krompirićima ili turbokaloričnim keksićima, a dan pre se kleo da je odsad na meniju samo zeleno – neka baci prvi kamen! Ja ću priznati – toliko puta mi je kelj istrunuo u frižideru dok sam pržila pomfrit i kasnije lečila svoju žgaravicu… Ali, i dalje ću istrajati u ovoj odluci, koliko god puta pokleknula. Ali… posle praznika!
Stop opravdanjima – napred sa vežbama!
Ovu odluku verovatno uspevam da prekršim češće nego što uspem da je donesem. Mislim da imam dužu listu opravdanja zašto ne vežbam i zašto se ne krećem, nego razloga zašto bi to trebalo da radim. Sad sam tek jela, sad moram da odvedem Princezu 1 na ples, sad moram da rešim račune, sad moram da isturpijam nokte, sad je hladno… mogla bih unedogled. Realno, više se razbolim od nedostatka kretanja, nego od hladnoće (ne brojim koliko sam Nisita potrošila samo prošli mesec). Ali, od 01.01., ne bila ja diplomirana domaćica, šaljem sva opravdanja ravno u kantu za smeće i izdvajam pola sata za vežbanje svaki dan! Bila to šetnja po parku, malo razgibavanja, ples uz najdražu muziku… (napomena samoj sebi: trčanje za tramvajem se ne računa).
Začiniti život novim stvarima
Da se odmah razumemo – neću ići da skačem bungee jumping i neću se tetovirati. Ti su me porivi, ako sam ih ikad imala, prošli. Ali mogla bih da probam da se popnem na planinu malo višu od Avale (i možda jednom zaista da odem peške, a ne autom). Ili bih mogla da pronađem jedan novi hobi, kao što je, recimo, restauracija starog nameštaja. Možda se i spotaknem na planinarenju, možda se ubodem na neki ekser, ali šta sad… Sve je to deo zabave, dokle god imam Tyrosur uz sebe 😉
Nema više “samo dve cigarete dnevno”
Već sam nekoliko puta prestajala da pušim, a onda je bilo – ajde samo uz kafu, pa samo u društvu, pa samo kad sam nervozna… I onda opet dođem na isto. Otkad sam prešla tridesetu, dim mi sve više smeta i ne idem više ni na jednu kafu bez isle, ali svaki put iritiram grlo i skupljam mirise cigareta u odeći i kosi. Čini mi se kao da mi i koža postaje sve više suva i sivkasta. S obzirom da ne želim da izgledam kao starica do četrdesete, ovoj navici odlučno govorim zbogom! Sad sam toliko inspirisana da bih mogla čak da prestanem i pre 01.januara. Možda ipak ima neke koristi u ovom pisanju novogodišnjih odluka…
Baš kad sam se zanela u pisanju, moja realnost zvana majčinstvo pozvala me na dužnost. Drugim rečima, princeze su već dugo pretihe, a to me malo brine (kad je buka, znam da je sve u redu). Ipak, vratiću se svojim odlukama – pridružite mi se i u sledećem blogu!
Salveo CEE
