Šta bi bilo da je baka na vreme čula vuka?
Bajkoviti problem
Jednom davno, na ivici velike šume živela je malena devojčica. Devojčica je bila izuzetno uredna, vredna i sve je slušala… Znate priču o Crvenkapici, zar ne?
Mi smo uvereni da u toj priči svi osim vuka ne čuju dobro, ali i on je lagao.
Znamo, Crvenkapica je izbrbljala vuku o tome kuda ide, šta nosi u korpici i zašto je uopšte stala pored puta da bere cveće, kad joj je mama izričito rekla da se ne zaustavlja i ne priča sa strancima. Devojčica je pristojna, poslušna i dobra pa nam jedino ostaje da zaključimo kako jednostavno nije čula mamine reči.
I do čega je to dovelo…?
Znamo da je vuk ušao u bakinu kuću, jer se pravio da je Crvenkapica. Baka koja živi na drugom kraju šume, sasvim sama, sirota, nije čula ogromnu zver koja je odškrinula stara drvena vrata oronule kućice (zašto starica uopšte ima otključana vrata?), ležerno došetao do bake i proždro je u jednom zalogaju.
Baka je disciplinovana, samosvesna i hrabra (znamo, jer nije zaključavala vrata svoje kućice) starica, pa nam jedino ostaje da zaključimo kako jednostavno nije čula škripanje vrata.
I do čega je to dovelo…?
Znamo da je vuk popričao s Crvenkapicom bez šuma u komunikaciji. Znamo da je prečicom otrčao do bakine kuće i da je baka završila u njegovom stomaku. Znamo da je obukao njenu spavaćicu i tako prerušen legao u krevet, iščekujući mladu damu da doskakuće šumskim putem. Znao je da dolazi.
Znamo da je vuk odlično čuo.
Ipak, vuk je lagao…
“Bako, bako, zašto imaš tako velike uši?” pitala je devojčica, začuđeno gledajući u baku koja je spokojno ležala u postelji.
“Zato, dušo, da te bolje čujem” – odgovorila je gladna zver.
Opet nam ostaje da zaključimo da siroto devojče dobro ne čuje.
I do čega je to dovelo…?
ŽELIM DA ČUJEM ŠTA MI GOVORE
(al’ to ne znači da ću poslušati)
Jer, dragi naši, da dobro čuješ, uopšte nisu važne velike uši. Uopšte nije važno da si samosvestan, pristojan, dobar ili vredan. Nije važno da li si devojčica, mama, baka ili vuk.
Da je baka na vreme čula vuka i da je Crvenkapica čula što joj majka govori, vuk bi ostao gladan.
Ali vuk je u svom džepu imao nešto što Crvenkapica nije imala u korpi, a niti baka na svom noćnom ormariću. Imao je Vaxol u spreju!
Naravno da smo izmislili ovaj deo. Odakle vuku džepovi?
Ali čitava priča je izmišljena, iako zasnovana na stvarnim događajima koji se i dan-danas ponavljaju samo zato jer neko nešto nije čuo.
Crvenkapica nikako nije bila neposlušna – samo nije imala Vaxol sprej za uho.
Baka nikako nije bila lakoverna – samo nije imala Vaxol sprej za uho.
Tako da zaključimo – Vaxol ne samo da sprečava nakupljanje ušnog voska (cerumena) nego pojačava poslušnost kod dece, razumevanje kod staraca i štiti od zlih zveri.
Da, važno je dobro čuti.
A ti, vuče – ćuti…
Salveo CEE
