Pamtimo osmeh, a ne ožiljak
Postoje trenuci koje bismo najradije zaboravili, ali i ljudi koje pamtimo zauvek po toplini, osmehu i podršci koju su nam pružili kad je bilo najteže.
Bolnički dani u detinjstvu teško se zaboravljaju, a posebno kada nas slične okolnosti ponovo sustignu u odraslom dobu. Retko pamtimo miris hodnika, broj kreveta u sobi ili oblik ožiljka. Ono što ostaje duboko urezano u sećanje jeste nečiji osmeh, pogled pun razumevanja, tiha reč podrške u trenutku kada je sve izgledalo zastrašujuće. Pamtimo medicinsku sestru koja je znala kada da uputi osmeh utehe.
Medicinske sestre neguju ožiljke i dušu
Medicinske sestre su mnogo više od bele uniforme i stručnih ruku. One u blede bolničke hodnike unose boje osmeha, nežnosti i utehe. Na njihovim uniformama često se nađe i šarena šnala, broš u obliku srca ili crtež na zidu, koji im je mali pacijent poklonio.
Sitnice koje nose sa ponosom, jer podsećaju na poverenje koje su zadobile.
Medicinske sestre su podrška.
Prve koje dete vidi kada uđe u nepoznat prostor pun medicinske opreme, sterilnih mirisa i nepoznatih ljudi. One su tu da ublaže bol, ali i da otvore vrata jednog novog poglavlja, gde se ne leči samo koža, već i srce.
U svetu u kom se podrazumeva da je medicinska nega profesionalna, ne smemo zaboraviti koliko vrednosti se krije u nežnosti. Dok ležimo unutar četiri zida, često je upravo pogled medicinske sestre ono što probije tišinu, blag, siguran, pun razumevanja. Pogled koji kaže: „Nisi sam.“
U bolničkim hodnicima, gde su prvi koraci često najteži, događaju se prava čuda. Deca koja dolaze uplakana, u naručju roditelja, često iz te iste zgrade odlaze nasmejana, na svojim nogama, ponosna na svaki korak koji su naučila iznova.
Tokom tih meseci, pa i godine razvijala se posebna veza. U deci, roditeljima, pa i nama odraslim pacijentima javlja se posebna želja i ljubav da im se ponovo javimo.
Donosile su medicinske sestre novogodišnje poklončiće svojim pacijentima, sa mališanima farbale i uskršnja jaja, pevale i igrale želeći da naše praznične bolničke dane ofarbaju veselim bojama. Pored previjanja, one su tu bile da bolnički dani, koliko god teški bili, ne budu isključivo obeleženi bolom već i toplinom.
Sigurnost kao lek
Medicinska sestra želi da pacijent, a posebno dete, oseti sigurnost dok boravi u bolnici. Kada znamo da smo zbrinuti, da smo voljeni, da neko pazi na nas, iz tog osećaja sigurnosti, rađa se i ono najvažnije, vera u sebe i svoje ozdravljenje. Tada telo počinje da se oporavlja.
Medicinske sestre to i znaju.
Ove posvećene žene nekada zadrže svoje suze, kako bi sačuvale osmeh na licu deteta. Kada nas neko pogleda sa ljubavlju i kaže „Biće sve u redu“, mi mu verujemo.
I počinjemo da verujemo da će i naš ožiljak, fizički i emocionalni biti sve manji.
Medicinske sestre - tiha snaga koja bolničke uspomene pretvara u svetlije priče
Njihova uloga prevazilazi samo fizičku negu, one su temelj osećaja sigurnosti i poverenja koji prati svaki korak oporavka.
I upravo inspirisani medicinskim sestrama i njihovoj važnoj ulozi na putu našeg ozdravljenja, posvetili smo im kampanju „Pamtimo osmeh, a ne ožiljak“.
Za sve vas, koje svakog dana dajete svoje znanje, srce i dušu, hvala vam!
Zbog vas Pamtimo osmeh, a ne ožiljak.
Salveo CEE
