Biram Zdravlje logo

Simptomi alergije - kašalj

shadow illustration

mag. farm. Jelena Kostić Valčić

Jedan od simptoma alergije je neprekidan, iritantni kašalj.

Pokretanjem pojačanog imunog odgovora i oslobađanjem histamina dolazi do curenja nosa, kašlja, kijanja i oticanja nazalne sluznice, pa počinjemo da osećamo simptome slične prehladi čak i u njenom odsustvu.

Ovaj tekst opisuje simptome kašlja uzrokovanog alergijama i nudi savete i rešenja o odgovarajućoj prevenciji i biljnim lekovima koji će pomoći kod ovog neprijatnog simptoma.
 

Šta utiče na pojavu kašlja kao simptoma alergije?

  • Genetska predispozicija i porodična istorija alergijskih bolesti

Istraživanja su pokazala da deca čiji jedan roditelj ima neku vrstu alergije imaju 33% šanse za razvoj alergija. Ako oba roditelja imaju alergije, verovatnoća je čak 70%.

  • Spoljašnji faktori – povećana koncentracija alergena usled promene sredine boravka ili nastupanja sezone cvetanja biljaka.

Glavni uzrok alergijskog kašlja je sluz koja klizi iz nosne šupljine niz grlo nadražujući nervne završetke i izazivajući kašalj.

Najčešće je u pitanju suv, nadražajni kašalj ali može se u nekim slučajevima manifestovati kao produktivni kašalj.

Najuporniji je noću kada se javlja neprestano golicanje zadnjeg dela grla i često se mogu javiti svrab u očima i kijanje.

shadow illustration

Karakteristike alergijskog kašlja

  • intentenzitet i upornost,
  • trajanje sve vreme dok su alergeni prisutni,
  • otežano disanje na nos,
  • otečenost nosne sluznice,
  • suzenje i svrab očiju,
  • otežano disanje ili gušenje,
  • curenje nosa, svrab i bol u grlu,
  • uglavnom nema povišene telesne temperature.
     

Da li je kašalj baš uvek simptom svake alergije?

Svaki organizam različito reaguje na nadražaje iz okoline, tako da je sve individualno. Nekada i mala promena u količini alergena može dovesti do pojave ovog simptoma, čak i ako prethodnih godina, na primer, niste reagovali na taj način.

Alergijski kašalj može biti sezonskog karaktera (uglavnom u jesen ili proleće), a može trajati tokom cele godine zavisno od vrste alergena (npr. grinje, prašina, hladnoća, polen) koji izazivaju kašalj.

Kako bi se dijagnostifikovala osetljivost, rade se testovi na koži ili putem krvi i označava koncentracija antitela IgE koji su svojstveni za pojedine alergene.

Prevencija i tretman

  1. Izbegavanje alergena, bilo da je u pitanju kašalj povezan sa sezonskim alergijama ili alergijskom astmom.
  2. Prestanak pušenja i izbegavanje dima koji nadražuje disajne puteve i može izazvati napade kašlja. Takođe treba izbegavati izlaganje jakim, iritirajućim mirisima, isparenjima i gasovima, poput onih iz proizvoda za čišćenje ili industrijskih hemikalija.
  3. Nošenje maske prilikom rada na otvorenom tako da se izbegne udisanje prašine, polena i drugih nadražujućih materija.
  4. U zatvorenom prostoru je potrebno izbegavanje udisanja isparenja. Ne treba koristiti hemikalije u spreju poput boje, laka za kosu, sredstava za čišćenje u domaćinstvu ili spreja protiv insekata. Ako je neophodno korišćenje ovih proizvoda, treba otvoriti prozore ili ih primenjivati u dobro provetrenom ili otvorenom prostoru.
  5. Poznavanje polenskog kalendara - Osobe sa polenskom alergijom treba da izbegavaju otvoren prostor kada su polen i plesni prisutni u velikim koncentracijama. Zatvaranje prozora će sprečiti ulazak alergena u boravišni prostor.
  6. Manje vremena provedenog na otvorenom u razdobljima visoke vlažnosti ili velike hladnoće može smanjiti kašalj povezan s alergijom.
  7. Redovna terapija po preporuci lekara specijaliste.
  8. Uzimanje antihistaminika, koji inhibiraju otpuštanje histamina i time ublažavaju simptome alergijskog kašlja, može značajno pomoći kontrolisanju alergije.

Kod alergijskog kašlja veoma je dobra preporuka biljni lek na bazi bršljana, Prospan®, jer svojom specijalnom formulacijom opušta mišiće bronhija i proširuje ih, a tokom noći smiruje kašalj i ublažava ga.

Još jedna prednost su njegova sekretolitička svojstva jer Prospan® razređuje sekret u plućima i pomaže iskašljavanje.

Simptomi alergijskog kašlja mogu biti vrlo neprijatni, naročito ako pacijent ne zatraži medicinsku pomoć. Ako se alergijom ne upravlja pravilno, postoji rizik od razvoja astme. Dakle, čak i ako su simptomi alergije vrlo blagi, ipak je najbolje preduzeti sve mere prevencije i lečenja u cilju zaštite od komplikacija.

 

Pre upotrebe detaljno proučiti uputsvo. O merama opreza, neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa farmaceutom i lekarom.