Biram Zdravlje logo

Dečiji kašalj – kako ga prepoznati i lečiti?

shadow illustration

Kašalj je čest fenomen, naročito u predškolskom uzrastu, zbog čega izaziva veliku pažnju roditelja i zdravstvenih radnika.

Sva deca, kao i odrasli, zakašlju se barem nekoliko puta na dan. Važno je upoznati se s mogućim uzrocima, načinima lečenja i prevencijama kako bi mogli preduzeti prave mere. S obzirom na učestalost kašlja među decom koja dan provode u vrtiću ili školi, posebnu pažnju ćemo posvetiti ovoj temi na našem blogu.

Šta je kašalj i šta ga izaziva?

Kašalj je naglo, eksplozivno izdisanje, pri čemu brzo strujanje vazduha tera nakupljeni sadržaj sluznice disajnih puteva prema ustima. Najčešće je to refleksni odgovor koji nastaje nadražajem receptora za kašalj, koji se nalaze u sluznici ždrela, grkljana, dušnika, bronha i manjim delom u manjim bronhijalnim ograncima. Nadražaj na kašalj mogu izazvati strana tela, čestice prašine, isparljiva hemijska sredstva, promene u temperaturi i, kod dece najčešće, nakupljanje sekreta zbog alergije ili upale na sluznici disajnih puteva.

Tokom detinjstva imuni sistem postupno se razvija, a u potpunosti sazreva oko petnaeste godine. U prvim mesecima i godinama života znatno je smanjena sposobnost odbrane od infekcije virusima, bakterijama i gljivicama. Ranim polaskom u jaslice, dete će biti izloženo tim uzročnicima i može se očekivati da će u proseku oboljevati dva, tri puta mesečno. Tokom prvih meseci i godina javljaju se dugotrajno curenje iz nosa i slivanje sekreta u ždrelo, te dalje u dušnik i bronhije. Zbog sekreta deca povremena kašlju, pri čemu se čuje „otkidanje” sekreta sa sluznice – tzv. vlažni ili produktivni kašalj. Tipično je da se takav kašalj pojačava pri telesnim naporima, kad struja vazduha pokrene nataloženi sekret sa sluznice bronhija i dušnika, i izazove nadražaj receptora za kašalj. Produktivni kašalj koji nastaje curenjem nosa češće se javlja noću. Naime, kad dete zaspi, oslabi refleks gutanja, pa umesto da proguta sekret koji se sliva iz nosa, on odlazi u dušnik. Spavanje sa uzvišenim uzglavljem delimično će ublažiti navedeno slivanje.

shadow illustration

Koje vrste kašlja postoje?

Osnovna podela kašlja je na suvi i produktivni . Kod produktivnog kašlja u disajnom putu postoji sekret koji otežava disanje, može uzrokovati nadražaj želuca , ali i izazvati dalje komplikacije bolesti i upalni proces. Kod suvog kašlja nema sekreta u disajnim putevima, a kašalj je nadražujući, često vrlo snažan, ometa miran san i normalno hranjenje deteta.

Obično nakon polaska u vrtić sledi razdoblje gotovo neprekidnog curenja nosa, praćenog kašljem. Kašalj je uobičajeno produktivan (vlažan) i javlja se zbog ceđenja sekreta niz zadnji deo ždrela u dušnik i bronhije. Delom infekcija, osim gornjih disajnih puteva, zahvata i sluznicu dušnika i bronhija, ali većinu vremena opšte stanje deteta je dobro i nema povišenu temperaturu.

Zašto se upravo deca najviše razboljevaju?

Naime, još nezreli imuni sistem ne stvara dovoljnu količinu antitela, koja deluju tako što se vežu za omotač bakterije koja je napala disajne sisteme i razore je. Zaštitna količina antitela stvara se u dovoljnoj količini, u proseku, tek nakon pete godine života. I to je upravo razlog zašto su sva mlađa predškolska deca osetljiva na bakterije i upravo zato se mogu naći u kolektivima u kojima boravi velik broj dece istog uzrasta.

Još pre desetak godina pedijatri su redovno uzimali briseve i propisivali antibiotsku terapiju kako bi izlečili bolesnu decu i sprečili širenje zaraze. Ali, s vremenom je postalo jasno da ta strategija nije uspešna. Naime, ubrzo nakon završetka antibiotske terapije dete u kolektivu ponovno biva zaraženo, i postalo je jasno da, uprkos učestalim uzimanjem antibiotika, izostaje očekivani efekat. Takav pristup ne samo da se pokazao neuspešnim nego su se otkrile i potencijalno opasne i štetne posledice. Antibiotici, uz to što deluju na bakterije koje uzrokuju upalu disajnih puteva, remete bakterijsku floru u crevu. Danas se sve više zna koliko je normalna bakterijska flora creva važna u razvoju imunog sistema i kolika je njena uloga u nastanku alergijskih i autoimunih bolesti. Takođe, učestalim izlaganjem antibioticima pojedine bakterije postaju otporne na njihovo delovanje.

Mere prevencije

Zato se postavlja pitanje šta uraditi kako bismo smanjili učestalost i težinu upala disajnih puteva?
Pre svega treba osigurati optimalne uslove da prirodni mehanizmi odbrane budu što efikasniji. Zdrava i raznovrsna ishrana, telesna aktivnost i boravak na svežem vazduhu svakako će doprineti efikasnijoj kontroli infekcije. Vrlo je važno redovno odstranjivati gnojni sekret iz nosa (ispiranjem nosa fiziološkim rastvorom pomoću spreja i izduvavanjem). Ponekad je korisno koristiti 2-postotni rastvor kuhinjske soli umesto fiziološkog rastvora (0,9-postotni). Dve kašike od 5 ml kuhinjske (ili morske) soli treba rastvoriti u 0,5 l vode. Prokuvavanje nije potrebno. Takav rastvor će usporiti razmnožavanje bakterija i osigurati uspešnije uspostavljanje kontrole organizma nad infekcijom. Kod dece s alergijskim rinitisom tegobe će biti manje izražene.

Uz probleme s dugotrajnim curenjem nosa i kašljanjem, deca iz vrtića i jaslica dva, tri puta mesečno dobiju povišenu telesnu temperaturu. Najčešće je reč o različitim virusnim infekcijama koje „prolaze” kroz kolektiv svakih sedam do deset dana. Upravo je to razlog zašto kod dece koja pohađaju kolektiv najčešće susrećemo tzv. mešane infekcije (virusne i bakterijske). Dete tada treba odvesti pedijatru, koji će proceniti je li povišena temperatura uzrokovana virusom ili je bakterijska infekcija izmakla kontroli i proširila se (npr. na uho ili bronhije). U slučaju širenja infekcije, najčešće treba započeti antibiotsku terapiju.

Važno je istaći kako se učestalost oboljevanja od upala disajnih puteva ne smanjuje ako dete tokom dana boravi kraće u vrtiću. Deca koja imaju starijeg brata i sestru ređe su bolesna jer ranije razviju otpornost na uzročnike upale disajnih puteva.
S vremenom će učestalost upala disajnih puteva opasti, a najvažnije je da za vreme rizičnog perioda vaše dete boravi što više na otvorenom vazduhu, vodite računa o čistoći ruku, redovnom pranju omiljenih igračaka i čišćenju nosa.

Koje su vaše mere prevencije dečijeg kašlja?

shadow illustration